Ljudska prava-moja prava

 Ljudska prava-moja prava Marija Matić III-4  Hemijsko-medicinska škola Vršac  Davne 2007. Godine postala sam tvoja starija sestra. Moj Gale, sećam se kako sam kao mala jedva čekala da te držim pod ruku i da zajedno trčimo po zelenoj, mokroj travi. Sećam se kada sam te prvi put videla u naručju naše majke, takvog te vidim i sada skoro 15 godina kasnije. Ovde, kao da je vreme stalo jer se mnoge stvari, osim te nisu godinama promenile. Volela bih da i ovde imaš pravo na lečenje, pomagala, obrazovanje, brigu. Volela bih da imaš pravo na normalan život. Volela bih da i naša država obrati pažnju na osobe sa invaliditetom. Volela bih da u sledećih 15 godina vidim neku promenu u sistemu, da znam da će neko drugo dete imati pravo na nova, odgovarajuća kolica i da će moći da ide u školu zajedno sa svojim drugarima. Ovo je mesto gde misliš da imaš sve, a nemaš ni 10% od potrebnog, obećanog. Mesto gde si kao staratelj ostavljen bespomoćan i nečujan. Potrebna nam je promena, kao državi, kao naciji